36.

Ti nisi pusto ostrvo. Ljudi su oko tebe. Tvoji najmiliji, tvoj voljeni partner, tvoj kućni ljubimac, tvoje društvo, kolege, komšije… E, da, mnogo ih je. Društveno si biće i mora da se oslanjaš na ljude oko sebe. Posebno kada ti je potrebna pomoć bilo koje vrste. U novcu, ideji, planovima, izlasku, izgledu, u šetnji, u bilo čemu. Ne možeš sve da znaš, ne možeš sve da uradiš i još da to valja. Nemoj dozvoliti da te ponos sputa da tražiš pomoć. Kako narod kaže – dve glave bolje misle nego jedna. Kada te ponos sputa, kada digneš glavu i kažeš – ma šta će mi bilo ko, ma ne slušam nikoga, ja to znam bolje – to nije ponos, to je glupost.

Šta je ponos? „ Ponos je emocija ili osećaj velikog zadovoljstva samim sobom, kao i poštovanje samog sebe u celini.“

To je u redu. Treba biti ponosan na sebe. Treba verovati u sebe. Problem je kada se linija pređe. Linija je tanka između gluposti i ponosa. Ponos koji gajiš prema sebi i koji je realan, sasvim je opravdan. Ali, kada ti treba pomoć, znaj, nećeš ugroziti svoj ponos. Ne bacaš ga pod tepih. Ne, nego se razumno ponošaš.

Ali, pazi, pazi od koga ćeš da tražiš pomoć. Neko ne zna, neko ne može da ti pomogne – i nemoj da se ljutiš na njega – bez srdžbe i gneva kreni dalje. Odbijanje ne treba da ugrozi tvoj ponos. Ali i dalje dobro promisli kome ćeš se obratiti. Jer „sve velike zamisli nailaze na otpor“. Jer ljudi su svakojaki i možda će, živeći u svojoj duhovnoj skučenosti, da te odvrate od tvojih zamisli za koje ti treba pomoć. „ Ne daj drugim ljudima da ti zaljuljaju brod.“ Budi strpljiva i smirena i pomoć će doći. U pravo vreme i na pravi način.

Kada ponos pređe svoje granice realnog, objektivnog i racionalnog nivoa, kada se ne može zaustaviti i kada krene da raste i raste i bude daleko od svoje osnove za koju treba da se veže, tada ponos prerasta u oholost.. oholost voli i opravdava samo onaj koji je ohol. Svi drugi, posebno oni koji direktno osećaju teret te oholosti, to nikako ne opravdavaju. Naprotiv, mrze to iz dubine svoje duše. A kako da se bore protiv tvoje oholosti? Da ti iskreno kažu i skrenu ti pažnju na tvoju oholost? Ne. To te neće dotaći. Tvoju oholost nijedna dobronamerna kritika ne dodiruje te. I šta rade? Udružuju se oni koji su povređeni. Udružuju se oni koji te ne vole. Udružuju se i oni koji te ne poznaju. I kreću da te potkopavaju. Istinom, lažima, izmišljenim pričama uz svesrdnu pomoć društvenih mreža. Krenuće lavina na tebe s razlogom jer si prešla granicu. Ako si mislila da svojom ohološću možeš da ih pobediš – ne. Ne. Samo promenom svoga stava. Iz korena. Da te ne bi oholost dovela do pada, menjaj se i gradi tebe novu. Da. Smirenu, kooperativnu i tolerantnu.