Većina ljudi probleme rešava bežanjem od njih. Znam devojčicu koja je u svojoj četvrtoj godini života spakovala svoje svari (sve su joj ispadale i visile iz njene male torbe) i rekla je: „ Idem da nađem drugu mamu“. U njenim godinama to je bilo vrlo simpatično i prepričavalo se kao anegdota. a šta radimo u našim odraslim godinama? Isto to. Idemo da nađemo drugu sredinu, drugo okruženje, druge ljude, drugog partnera, drugu školu, drugi posao, drugi hobi, drugog ljubimca … drugo, drugo, drugo i tako unedogled. Pa ne baš unedogled. A jel znaš zašto. Zato što nalazimo stalno i iznova gore nego što je bilo ono od čega smo pobegli. I na kraju – udarimo u zid. Istrošili smo se psihički, mentalno, fizički. Stigle su nas godine a mi još nismo pronašli ono što tražimo. A znaš li zašto? Zato što je ono što tražimo u nama! Da, draga moja. Ne smeta tebi ono što je oko tebe. Smeta ti ono što je u tebi. To ti smeta. To menjaj.

Istina je – najteže je menjati sebe. Prvo mora da priznaš sebi da nešto kod tebe ne funkcioniše kako treba a onda je, isto tako, teško naći pravi način da se to promeni. Jer to je duboko u tebi. Ako sama ne vidiš šta  kod tebe ne funkcioniše na pravi način – slobodno pitaj ljude oko tebe. Saslušaj ih otvorenog uma. Bez ljutnje i prekorevanja. Bez otpora. Ako imaju i savet šta da radiš – super – saslušaj i to. Ne kažem – poslušaj. Ali sve mirno saslušaj a onda na miru vrati film i dobro razmisli gde ti to grešiš. Da li bi mogla da nađeš rešenje?

Sta smo rekli – budi strpljiva, promišljena i taktična. Ništa nije nastalo preko noći pa se tom brzinom ne može ni rešavati.

Čula si da neka devojka nije mogla da podnese torturu u kući – pijani otac, porodične svađe, stalna vika i rasprave – i šta uradi – spakuje se i ode. Gde? Kod momka ili muža koji je, nažalost, najčešće i gori od njenog oca. Ona je izašla iz disharmoničnog doma ali ponela je sebe nepromenjenu i zato je našla isti model. Šta smo rekli? Osnovno, ali ozbiljno me shvati, zaista osnovno je tvoje obrazovanje. To je prvo u šta treba da uložiš sebe 100%. obrazovanje je tvoja sloboda, nezavisnost, stabilna budućnost. Jedan prijatelj frizer mi je govorio: „ Ja se za sebe ne brinem. Sa sobom nosim samo moje makaze. Uđem u salon, pokažem šta znam da radim i posao je moj“. Sa jednim makazama osigurao je svoju budućnost. Ulagao je strpljivo u svoje znanje i sada je slobodan čovek.

Znači – prva promena tvog unutrašnjeg okruženja je da pronađeš šta je to što tebe interesuje, da se time baviš u budućnosti. Ne muž. Ne udaja pošto-poto. Sve to dođe i prođe, ali obrazovanje niko ne može da ti uzme. Od zanata do nauke – nije bitno šta već je bitno da se ti u tome nalaziš. Da je to tvoja oblast gde možeš da daš maksimum sebe i da budeš 24/7 zadovoljna. I još nešto – radi na sebi. Stalno, istrajno da te vreme i okolina ne pregaze. Nikada nisu bila lagodna vremena pa nisu ni sada. Ali od tebe zavisi kakvo će tvoje vreme biti.

Srećno sa svojom promenom – strpljivo, promišljeno, taktično.