32.
Mamica nije kupovala novine tako da nismo znale šta se piše o ubistvu njenog zlatnog sina. Nismo imale ni kompjuter ni internet tako da su informacije prolazile mimo nas. A pisalo se mnogo. Pričalo se mnogo. Ponešto se o tome čule smo na televiziji.
Milutin i Dragutin. Zvali su ih „blizanci“- nerazdvojni. Lice i naličje.
Dragutin je završio visoke škole. Bio je veoma uspešan u svom poslu. Na životnoj lestvici peo se polako ali ispravno i veoma uspešno. Bez njega nijedan inženjerski posao nije mogao da se uradi u zemlji. Sve više je putovao i u inostranstvo da radi na važnim svetskim inženjerskim poduhvatima. Za njega svi su imali samo reči hvale.
„ Sine Drago, ajde sada malo uspori sa tim putovanjima i poslovima pa nađi neku dobru devojku da se oženiš. Da mi unuke dovedeš da uživaju u našem selu. Obraduj majku. Ajde, i Mile će videti od tebe pa će i on tako obradovati mamicu.“
„ Hoću, majko. Ne brini. Biće i toga.“
Ali kada? Vreme je odmicalo a od unuka ni traga.
Po selu se šuškalo ali to niko nije hteo da kaže. E sada su već razvezali jezike. I priča je počela da se kotrlja. Lavina priče. Mnogo su i dodavali.
Ali izgleda da je istina bila još gora. Neverovatno kako život ispriča mnogo gore priče od same mašte. Mašta negde stane. Posustane. Ali, život ne. Gura i iznova nas zaprepašćuje.
A kako ja ovo znam? Pa ponestalo nam je stvari u kući pa sam morala da idem u seosku prodavnicu. Po prvi put nema više paketa iz grada. A u prodavnici samo se pričalo o Dragu i Milu.
Evo šta sam čula:
Drago i Mile nisu bili samo dobri, ma kakvi dobri, nerazdvojni drugari. Bili su ljubavnici. Čak ni to nije prava reč. Bili su supružnici. Kako seljani kažu – muž i žena. Sve ove godine.
Bili su oni veoma pristojni. Poštovali su svoje majke i pazili su da se to ne vidi. Ali narod sve sazna. Možda ne priča ali zna. I jednog dana jedva dočeka da glasno priča.
►►►▼◄◄◄
Drago je imao veoma lepu kuću. Veliku. Na brdu, van centra grada sa vernom i pouzdanom poslugom. I sa bazenom. Kuća iz snova.
Mnogo je radio i dobro zarađivao pa je mogao sve ovo sebi da priušti. Majka mu je ostala na selu. Lepo se brinuo o njoj. Ni on nije insistirao a ni ona nije htela da ode iz sela.
Sa Dragom živeo je i Mile. Mile nije završio škole ali uvek je imao para. Često su ga viđali po raznim gradovima sa lepim devojkama. Pravim lepoticama. Odmah da ih staviš na naslovne strane svih svetskih časopisa. Ljudima je to bilo čudno.
„ Šta traži sa svim tim lepim devojkama kada ima Draga? Stalno sa nekom drugom. Obično sa njih dve. Baš čudno“ – govorili su ljudi. Pitali su se ali nisu imali odgovore.
Odgovor nam je dala policija.
Ponovo su došli da razgovaraju sa mamicom. Da joj postave još neka dodatna pitanja. Njoj? Pa oni su znali više od svih nas.
Evo šta su nam ispričali:
Ljubav između Draga i Mila bila je čista. Sa njihovim godinama samo je rasla. I učvrsćivala se.
Zbog posla često su bili razdvojeni. Putovali su dosta. I po zemlji i po inostranstvu.
Drago je to radio zbog posla.
I Mile. Ali zbog kakvog posla? E, to je nešto što je mamicu potpuno bacilo u nesvest. Ona je samo nemo slušala. Sklupčala se na svom ležaju kao da je htela da bude što manja. Nevidljiva. Nisam mogla da verujem da se tolika žena može prosto da smanji. Da nestane.
Ali, problemi nisu htali da nestanu. Ne. Samo su rasli.