41.

Nas tri uspele smo da se organizujemo. Svaka je imala svoja zaduženja, uvek spremna da pomogne tamo gde zatreba. Seljani su nas čudno gledali. Nisu nas ništa pitali. Pitanja su lebdela u vazduhu. Ali tiha. I mi im nismo ništa pričale. Tako je bilo dobro za sve.

Neka pitanja i treba preskočiti.

Nama je bilo odlično. Ja sam selo zavolela. Ovde sam odrasla. Meni je ovde dobro.

Mama se odlično snašla. Radila je u seoskoj radnji. Kod kuće je šila i vrlo brzo pročula se po svom umeću. A tek kad čuju kakve lepe kolače pravi. Ali, polako. Reći ću im to kasnije.

Mamica je procvetala. Više nije ležala, nije gunđala. Naprotiv, stalno je nešto pevušila.

Kad bih se vratila kući  sa mojih časova obe su me mame grlile i ljubile. Frizeraj mi je dobro išao. Mamicine komšinice torokuše baš su bile ljubomorne na njene frizure. Lako sam ih ubedila da mi i one budu modeli. Dok je džabe odmah su pristale.

► ► ► ▼ ◄ ◄ ◄

Ponekad samo,  baš i ne znam zašto, vraćala sam film u moj prošli život. Tek da ne zaboravim. Da se ne ponovi, kako je to mama govorila.

Sećanja mi nisu lepa ali su poučna.

Često se vraćam na knjigu koju sam našla u mojom maloj sobici na tavanu. Našla sam je u pravo vreme. Posle dana beznađa, posle mnogo izgubljenih dana u nekom osećaju ništavila, sivila, bez izlaza, pronašla sam knjigu koja mi je polako pomerala maglu koja je bila ispletena oko mene. Razgovarajući sa knjigom pronalazila sam sebe.

Čudna je to situacija. Taj splet čudnih događaja. Knjigu je Drago namenio Milu. Možda je već tada video tu njegovu crtu da teži stranputici. Hteo je da ga na vreme osvesti i vrati na ispravan put. Ali, šta je za Mila bio ispravan put? On je, izgleda na sve to drugačije gledao. Deluje mi da knjigu nije ni pročitao. Bar ne celu. Jer on je sebi izabrao put. Život dvostruke ličnosti. I Drago je to prihvatio.

„ Zavaravamo se ako mislimo da je moguće biti neprestano dobar. Postoje trenuci kada je potpuno ispravno i dobro osetiti bes ili strah. Život sa stanovišta tamne strane predstavlja izazov. Ideja je da snage istine i dobrote, lepote i harmonije stanu za korak ispred snaga tame.“

Tekst je bio podvučen. Verovatno je Drago hteo da mu poruči da mu je jasna njegova mračna strana, ali se iskreno nadao da će njegova ljubav prema njegovom bratu blizancu da prevagne. Da će njegovu tamu da potisne.

Mi svi nosimo u sebi i dobro i zlo. Od mnogo čega zavisi šta će kada da bude jače.

„ Pa da. Nisam tako razmišljala. Naprotiv. Sve vreme sam mislila da je u meni samo dobro. I zato sam se pitala – zašto se meni ovo desilo kada sam ja dobra. Ali, zaboravljam da je Viktor zapravo vrlo vešto u meni izazvao moje zlo. Moju lošu stranu i ja sam zato pokazala mržnju prema mojoj mami. Hladno sam je preskočila onako sklupčanu na podu. Zanemarila sve one njene iskrene suze. Podsmehnula se svim njenim molbama. Gledala je sa visine.

Neverovatno kako dozvolimo da zao čovek izazove zlo u nama i nauči nas da to opravdavamo. I kažemo na glas da smo u pravu.

Ne! To nije ispravno.

Ne! Čovek uvek treba da gaji u sebi svoju svetlu stranu.

„ Život pred vas postavlja prepreke. Beskonačna energija utrošena je na pokušaje da se zaobiđu ćorsokaci prošlosti. Život donosi situacije u kojima ne možete dobiti ono što zaslužujete. Ne plašite se gubitaka. Potrebno je da delujete totalno prirodno. Jednostavno – budite ono što jeste.“

Hvala ti Drago. Knjiga nije delovala na onoga kome je namenjena. Ali, hvala ti. Mene je preporodila. Kažem, nisam uspela baš sve da razumem, ali jedno mi je jasno – biću ono što jesam. Negovaću moju pozitivnu stranu. Biću strpljiva ali uporna. Čuvaću sećanje na sve ovo što mi se desilo. Ne da bih sebe sažaljevala. Ne! To nikako. Već da bih sebe uvek držala na ispravnom putu. Da uvek budem u stanju da napravim razliku između dobrih i loših odluka. Da pravim dobre izbore. Da ne ugrozim sebe ali da ne ugrozim ni ljude oko mene. Jer, čovek nije pusto ostrvo. Moje odluke ne odnose se samo na mene već dotiču i ljude oko mene.

„ Ne. Ne. Više ne želim da budem slaba. Ne. Više ne želim da se ponašam glupavo. Ne. Ne želim da me prepoznaju po mojim manama. Ne. Ne želim da traćim moje talente. Ne. Ne želim više da igram beznačajnu ulogu.“

Da. Ove reči kao da sam ja sama napisala. One će od sada biti moja parola. Moja pratnja. Moja mantra.

„ Da si ti Viktore prihvatio ovu poruku bilo bi sve drugačije. Ali, ne. Ti si prihvatio zlo. E, vidiš, tvoja mala seoska seka na njih gleda drugačije. Ove reči su moje. Da. Ja biram dobro!“