40.

„ Ne treba ništa da radimo kada smo besni – ko još razapinje jedra po buri“ – Dima Drubi

Besna si. Iz bilo kog razloga. I šta radiš? Krećeš da vraćaš jače nego što si pogođena. Duže. Ubitačnije. Bez ikakvog razmišljanja i biranja reči.

I znaš šta? To najčešće radiš prema ljudima koje voliš. Često oni nisu ti koji su te povredili. Ali, ko te pita? Tu su ti. Na udaru. Pa zato – udri. A šta posle sledi? Kada se smiriš – ne, oni ne mogu da te smire jer ti udaraš iz svih oružja i najjače što možeš, bez ikakve zadrške – znači kada prespavaš i smiriš se i shvatiš šta si uradila, e, onda krene izvinjavanje. Vrlo prosto. Da ne kažem – prostačko, stereotipno, jednako kao kod svih: „Izvini, ne znam šta me je spopalo. Bila sam iznervirana. Ne, nisi ti kriv, ali ja, eto nisam mogla da se kontrolišem i više ni sama ne znam šta sam rekla. Izvini, ne znam odakle mi to. Ti znaš da ne mislim tako.“ I tako redom. I tako redom. I dobićeš izvinjenje. Voli te. Razume. Trudiće se da zaboravi. Sve te reči koje su bolele, pekle, udarale direktno u dušu. Njegova si. Oprostiće ti.

Ali, dokle? Do koje linije razuma i tolerancije?

Zapamti – uvek postaji granica.

A ti? Šta si postigla? Šta postižeš time što reaguješ kada si besna?

Ništa i nikada nećeš!

Zato – ne razapinji jedra po buri!

Jesi povređena. Bila si usred bure. Znaš šta – ljudi daju sebi za pravo da sve, svašta i svakome kažu. Izgubilo se poštovanje. Poštovanje starijih, poštovanje nepoznatih, poštovanje roditelja, poštovanje porodice, poštovanje onih „iznad“, poštovanje onih „ispod“. Uče te da je takvo ponašanje u redu. To je njihovo viđenje demokratije i slobode.

Ne! Za ime boga, ne! To je anarhija, svetogrđe. Destrukcija ogromnih razmera.

A znaš li zašto? Jer oni koji te ovako uče i kažu: „ Udri, udri što jače. Imaš pravo na to.“ E ti imaju ovakve stavove veooooma jednosmerne. Da. Da. Vrlo jednosmerno. Šta to znači? Znači da ako si, makar na potpuno isti način uzvratila onome ko se prema tebi tako ponaša i kaže ti svašta bez zadrške i kaže „izvini, omaklo mi se“. E, njemu ti to ne možeš. ne dopušta. Nikako. Naprotiv. Neće ti reći – „ O kej, imaš pravo da i ti ustemiš strele prema meni. Ja sam ti to dozvolio mojim ponašanjem.“ Ma ne, nikako. Budeš li samo u pokušaju da mu vratiš, napraviće te najgorom. E to je njihovo, vrlo, jednosmerno tumačenje slobode i demokratije.

E zato ti budi pametna, strpljiva, promišljena i vrlo taktična. To je ono o čemu stalno govorim – strpljiva. Nikad ne vraćaj loptu na prvi udarac. Sačekaj. Razmisli. Prespavaj. Neka misli da si kukavica. Neka te proziva. Jer on baš želi da ti uđeš u buru. Jer, šta on zna? Samo da udara bez poštovanja i razloga. Ne! Nemoj mu pružiti to zadovoljstvo. Tvoja strpljivost, promišljenost i taktičnost otupiće njegovo oružje. Bura će se povući a ti ćeš pobediti. Nema pobede na silu. Na prvu loptu. Ona traži mirnu glavu i mirne živce. Uvek neguj svoju strpljivost!