30.
„ Ej, mora da ti se izjadam šta mi se desilo. Nećeš verovati sa kakvim ludakom ja živim.“
„ Pričaj. Baš me interesuje šta je genije sada uradio.“
„ Znaš da odavno planiramo da idemo na onu žurku za VIP-ovce.“
„ Znam, onu što ste rezervisali još pre tri meseca.“
„ Ti bar znaš koliko ja volim da idem na takva mesta.“
„ I ja, draga moja, ali ovaj moj luzer nije u stanju ni u bioskop da me odvede. I šta ti se desilo?“
„ Doterala sam se za sve pare. Ali, bukvalno. Haljina, i sve prateće, koštala me je čitavo bogatstvo. Tek to ne smem ni da mu pomenem. Pazi, nemoj ni ti ni slučajno da si ti pisnula . eksplodirao bi.“
„ E, tako, obukla sam haljinu, stavila sam nakit, podigla se na one moje sandale što sam kupila prošle nedelje. Išpricala sam se najskupljim parfemom i pojavila sam se u punom sjaju spremna za polazak.“
„ To je sve u redu. U čemu je problem?“
„ Vidi, ni ja ne razumem u čemu je problem, ali evo šta se desilo: stajala sam nasred sobe kao kraljica očekujući njegove ovacije, zadovoljstvo, požudan pogled, a znaš li šta je on uradio? Ćutao je. Ćutao je. I ćutao je. I najzad progovorio. vrati se u sobu, obuci se pristojno pa da možemo da krenemo.“
„ Kreten. Da li je moguće da ti je to rekao? Jel on zna koliko košta ta haljina?“
„ Idiot, i ja kažem. Pa ti znaš najbolje koliko sam tražila tu haljinu. Čekala sam je tri meseca. Jeste da mi je manji broj. Ja i volim da mi je tesno. Ona je, doduše, manja i od mojih tesnih haljina, ali nisu mogli da mi nabave veći broj. Mislim, odgovarajući.“
„ I šta to smeta? Imaš dobro telo. Zašto da ga ne pokažeš. Seljaćina jedna. Pa treba da se ponosi tobom“
„ Znaš tako tesna dosta se i podizala. I dok sam stajala pred njim stalno sam morala da je vućem na dole.“
„ Pa šta smeta? Takve noge koje ti imaš druge mogu samo da sanjaju.“
„ Doduše, i ja se pitam kako bih sedela u njoj. Sva bi se podigla pa bih ostala golog dupeta.“
„ Da li si ti normalna? Jesi li realna? Jel ti to njega pravdaš? Zapamti – on je samo jedna obična seljačina. Meni da neko tako nešto uradi pa odmah bih ga precrtala. On će tebi da kaže – skini. I šta si uradila?“
„ Pokušala sam da ga ubedim da mi haljina dobro stoji. A znaš koliko sam imala muka da je nabavim, i ti i prodavačica ste rekle da je savršena. Samo se njemu nije svidela.“
„ Dobro. I dalje šta si uradila? Pa ti si, bar, oštra. Guraš svoje. Valjda si se izborila?“
„ Pa. Bilo je svađe. Uh. Bilo je baš oštrih reči. Rekao mi je da on nije makro i ne vodi prostitutku sa sobom. E tu me je žestoko uvredio i mogu ti reći da sam mu svašta sasula u lice.“
„ A on?“
„ Ćutao je.“
„ Pa tako treba! Udari direktno u glavu da se seljačina ućuti!“
„ Samo mi je na sve to tihim glasom rekao – valjda ti je jasno, upristoji se ako hoćeš da idemo. U suprotnom – odlazim sam.“
„ Da li je moguće? Seljačina jedna. Pa jel on zna koliko si čekala na tu žurku?“
„ Stajala sam tako pokisla, ucenjena. Kako da ga pustim da ide sam? A ja? To ne dolazi u obzir. Polako sam se okrenula i otišla u sobu da se presvučem.“
„ Da li je moguće? Seljačina te je pobedio. Nisi smela to da mu dopustiš. Od mene bi dobio nogu u gupe.“
„ Pošto smo već kasnili nisam imala vremena da smišljam šta drugo da obučem. Navukla sam helanke, obula niže potpetice, prilagodila nakit. Vidiš li ti da sam skoro sve promenila. Sem haljine. I znaš šta – bio je zadovoljan. Samo me je pogledao, ustao sa ležaja, isključio televizor i rekao mirnim, skroz mirnim glasom – e, sada možemo da krenemo.“
„ I ti si sve to progutala?“
„ Jesam. I znaš šta? Kada smo došli shvatila sam da je bio u pravu. Stopostotno u pravu.“
„ Ma daj. Ne pričaj gluposti. Pala si pa se sada vadiš. Pravdaš njega? Ne mogu da verujem.“
„ Znaš, shvatila sam da teranje inata ne vodi ničemu.“
„ I dalje tvrdim – od mene bi dobio nogu u dupe pa neka se tornja što dalje od mene.“
Ovu sam scenu mnogo puta čula.
„ Nikako mu ne popuštaj. Ko je on da tebi govori šta da obučeš? Kako da se ponašaš? Takvog odmah precrtaj!“
A da li su uvek ovakvi saveti u pravu?
U ovom slučaju, a verujte mi takvih je mnogo, druga strana je u pravu. I ne nogu u dupe, nego poljubi to dupe i kaži – hvala što mi nisi dozvolio da napravim budalu od sebe. Nekada druge oči bolje vide od naših. Treba poslušati i ne praviti skandal od toga.
Druge su one situacije kada te tvoj izabranik stalno kontroliše – te nemoj ovo, te nemoj ono, te slušaj mene, te ne razmišljaj ti kada sam ja tu… to je već drugi par rukava u kojima je sakriven kec nadmoći, kontrole i diktature. Od takvih situacija – beži. Skloni se dok je vreme. Tiho, bez svađe i nepotrebnih ubeđivanja i scena. Samo izađi i trajno zatvori vrata za sobom. Kažem – trajno. Jer, veruj mi, pokušaće mnogo puta da te vrati, ubedi da je shvatio svoje greške i to se neće ponavljati. Ne nasedaj. On se neće promeniti. Ne može. To je ucrtano u njegovom kodu.
Promeni se ti dok još imaš vremena. Budi ekonomski stabilna i budi svoja.
Srećno sa svojom slobodom!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!