Govorim ti za tvoje dobro

13.

Moj prijatelj I ja
„ To što si sada – ono je što si bio
To što ćeš biti – ono je što si sada.“
Zastala sam nad ovom rečenicom. Prosto me je zakucala. Nisam je razumela ali sam nekako osetila da je poruka za mene. Ali i tebe. Važna poruka svima. Tako jednostavna a tako važna.
Više puta vraćala sam se na ovu misao.
„ To što si sada – ono je što si bio.“
A šta sam ja sada?
Bezimena. Lebdim između dva sveta – onog u kome sam htela da budem i ovog u kome sam sada. Ne pripadam nigde.

Htela sam da imam posebno mesto u raju, kako sam ga ja zamišljala. A zašto? Čime sam ga zaslužila?
Ne! Molim te, nemoj ni da pomisliš da ja pravdam mamicinog sina. Ne, to nikako! On je presekao moje postojanje. On mi je oduzeo budućnost. Izbrisao me je.
Ali, problem je u tome što sam ja svesno u tome učestvovala. Nije me, daleko bilo, drogirao. Nije me strpao u džak i doveo ovde. Nije me ucenjivao. To su opasne radnje kada vas sila savlada i ne možete da se branite. Tada nema vaše krivice već strašne đavolje radnje.
Ne. Mamicin sin imao je drugu taktiku. Polako, uz osmeh i lepu reč. Čuo je da se žalim na mamu i to odmah vešto iskoristio da me odvoji od nje.
„ Nije mi jasno kako ti možeš da trpiš takvu majku? Pa da li je tebi jasno da ona tebe ne voli? Vidi koliko je posvećena tim muškarcima, kako ti to kažeš – njima ugađa, a tebi? Zar ne treba ti da joj budeš najvažnija? Draga moja Milena, princezice moja nema ni „LJ“ od njene ljubavi prema tebi.“
Ili mi je govorio
„ Da li je realno da te majka pušta da ideš u školu u tim krpama? Jel se ona stidi tvoje lepote pa hoće da te unakazi? Nije mi jasno kakva je to majka? Nije u stanju ni normalnu bluzu da ti kupi. Cicija jedna bezosećajna.“
„ Lepoto moja, ajde da te odvezem na jedno lepo mesto da odmoriš uši od vike od one tvoje lude majke“ – sela sam u auto a na sedištu čekala me je kesa sa puno lepih stvari i prelepim roze patikama. Sve su mi stvari savršeno stajale. Moj broj. Mama mi je donosila svakakve veličine jer je skupljala stvari od ćerki njenih prijateljica.
A znaš li šta? Te patike su jedine koje sada imam.
Prodala sam sebe za jedne patike, farmerke i tri majice. Prodala sam mamu nizašta.
I sada sam sama. Izgubljena, izbrisana. Jer sam bila lakomislena, potkupljiva i neposlušna i nezahvalna ćerka.
„ To što ćeš biti – ono je što si sada.“
A šta ću ja biti? Prema ovome što sam sada ne mogu videti šta ću biti. Ili se bojim da vidim šta ću biti?

Znaš, sve više počinjem da mislim da mi je prosto neka čudna sila poslala ovu knjigu. Mlada sam, neuka, mnogo toga ne znam, ali kako se sve više družim sa knjigom, kako pričam sa njom, to sve više rastem – duhovno i intelektualno. Razmišljam. Odrastam.
I kao da mi nešto klikne pa kažem glasno – „ Pa da, radila sam to i to, a trebalo je ono“ – samo mi slike iskrsnu pred očima i sve mi je jasno.
„ A kako ću dalje? E to još ne znam.“