56.
„Mladi mora da se vladaju po zakonima, a oni drugi ih grade“
Romen Rolan
Kako kaže Bora Đorđević:“Pravila, pravila samo da bi ti kičmu slomila“.
Od rođenja, od deteta pa do sveta odraslih, uvek si u svetu pravila. Ta pravila, pisana i nepisana, neko drugi je stvorio, uobličio i tebe su dočekala. Ti ih nisi napisala ali i od tebe se očekuje da ih slediš, poštuješ, prihvatiš.
Evo kako to ide:
Beba si i od rođenja ulaziš u svet pravila. Postoji pravilo kako se rađaš, pravilo kako te neguju, pravilo kako te hrane, pravilo kako i kada spavaš, i tako dalje, i tako dalje. Prihvataš pravila, mada, nekada se buniš, plačeš, vrištiš, nećeš. Pa nekada ti pobediš, ali, uglavnom, pobede veći i jači od tebe.
Odrastaš u pravilima starijih, tvojih roditelja, ljudi sa kojima živiš, braće, sestara, komšija, rodbine, sredine. Nekada se buniš ali, uglavnom, pobede stariji.
U školi stižu te nova pravila. Nekada se pobuniš, ali škola pobedi.
Na poslu upoznaješ nova pravila. Nekada se buniš, ali firma pobedi.
U društvu, čiji postaješ ravnopravni član, upoznaješ još pravila. Nekada se buniš, ali društvo pobedi.
U braku misliš da ste jednaki, ali i tu ima pravila koja ti se nameću. Nekada se buniš, ali budeš pobeđena.
Na kraju ulaziš u krug koji su drugi napravili, protiv koga si često bila, ali sada kao član tog kruga – ti sada namećeš pravila. Ona stara pravila. Kako narod kaže „I tako u krug“.
Postojanje pravila je dobra stvar. Alternativa pravilu je – haos. Haos nije dobar. U haosu dobri, kvalitetni, pametni ljudi ne snalaze se. Haos stvara ona druga grupa ljudi. A od njih ne može da proizađe ništa dobro.
Jasno je – nisu sva pravila dobra. Ima i suludih pravila, štetnih. I tačno je da se protiv njih treba boriti.
Postoje ljudi koji su protiv svega. a´priori odbijaju svako pravilo, svaki red i disciplinu. To su neformirane ličnosti, osobe koje ne rade na sebi i svom znanju i obrazovanju. Osobe koje izlaz iz svoje nesposobnosti i odsustva dobrog nalaze u galami, svađi, žestokom kršenju pravila, pa makar i na svoju štetu. Ali svaka osoba treba da bude svesna da kada čini štetu, kao društveno i socijalo biće, toj šteti daje galaktičke dimenzije i povređuje mnogo, mnogo ljudi oko sebe.
Postoje i ljudi koji ćute i prihvataju i poštuju sva pravila. Ako to rade svesno, ako je to njihova odluka, ako su u tom svetu pravila našli svoj mikrokosmos i zadovoljni su, ne treba ih dirati, ne treba im zamerati. Ne treba njihati njihov brod jer oni plove mirno i zadovoljno.
Postoje ljudi koji se promišljeno odnose prema pravilima.
Moj savet je da u svemu, ali u svemu, kreneš od emocija. pa kada ti stomak kaže šta valja a šta ne valja – onda uključi mozak. Samo pametni, ne ishitreni već promišljeni potezi su dobri potezi. Ako se protiv nečega buniš, mora to da bude pametna akcija, pametno osmišljena, sa pametno odabranim pametnim ljudima, u pametno odabrano vreme i na pametan način. Samo tako pravila mogu da se menjaju.
Ali, pod uslovom, da ti je zaista neophodno. U pravo vreme i na pravi način.
Srećno!
