Mudre misli? Mudre?
Sve što proživimo, vidimo, čujemo, tumačimo na svoj način. I zaista, što narod kaže – koliko ljudi toliko ćudi. Svako sve tumači iz svog ugla. Često nas iznenadi koliko je to različito od našeg viđenja.
I ja ću vam se ovde obraćati iz mog ugla. Koliko ću biti ispravna i mudra procenite sami.
Nedavno napisala sam knjigu namenjenu, pre svega, mladim devojkama. Na ovom mestu objavljivaću delove knjige. Bilo bi mi drago da bar jednoj devojci knjiga „otvori oči“ i pomogne joj u izboru svog životnog puta.
Srećno !!!!!!!!!!!!!!!!!
Govorim ti za tvoje dobro
3.
Milenu je lako usrećiti
„ Znači to je ljubav. Ljubav je kada je neko nežan i ne viče na tebe. Naučiću da i ja tako volim“
„ Ljubavi, jesi li ti došla po našem dogovoru da ostaneš kod mene?“
„ Jesam, ljubavi. Da ostanem sa tobom do kraja života. Zašto pitaš? Ne veruješ?“
„ Ne, ne. Nego nisam video da si ponela svoje stvari. Neku torbu?“
„ Ne. Rekla sam onoj mojoj ludoj majci da mi ništa ne treba od nje. Neću da kod tebe donosim moje bedne krpice.“
„ Ma u pravu si. Idemo u kupovinu. Da te sredimo da ti se svi dive. Ajde, ljubavi, kreći.“
„ Ljubavi, samo nešto da se dogovorimo. Ti znaš da si maloletna. Naravno da to meni ne smeta. Ja tebe, svakako, volim. Ali ne smemo van stana pokazivati našu ljubav. Ti znaš kakav je ovaj svet. Samo čekaju nečiju grešku. Ako vide da si mi devojka mogu da me prijave i da završim u zatvoru a tebe da vrate kod tvoje lude majke.“
„ Verujem da to ne želiš. Zato ćemo svima reći da si mi rođaka sa sela. To je samo za tuđe uši, a mi znamo šta si mi.“
„ Naravno, ljubavi. Zar bih uradila bilo šta da ti naškodim. Ti si jedino sunce u mom životu. Kako ti kažeš tako ću raditi.“
„ Moja pametna glavica. Takvu te volim. Onda – pravac kupovina. Kupuj ljubavi šta god želiš. Hoću da budeš moja kraljica. Važi?“
„ Naravno, ljubavi.“
„ A, da. Pazi kako mi se obraćaš. Ja ne smem biti tvoja ljubav. Ja sam tvoj veliki brat, kako smo se već dogovorili. Tvoj veliki brat koji hoće da obraduje svoju malu seosku sestricu.“
„ Ali, ljubavi, ja ništa ne znam o selu. Ako me neko nešto pita ja neću ništa znati da kažem.“
„ Ne brini, seko, neće te niko ništa pitati. A ti pričaj što manje. Znaš, ja to kažem da ne bi nešto pogrešili. Policija jedva čeka da te vrati majci.“
„ Ne brini, bato. Biću poslušna. I neću ništa pričati. .“
„ E, sada kada smo se lepo dogovorili, krećemo.“
► ► ► ▼ ◄ ◄ ◄
„ Bato, mogu li da probam ovu haljinu?“
„ Možeš, ali, hajde da nađemo neku lepšu. Ova je mnogo tesna. Neće ti biti prijatno u njoj.“
„ U pravu si, tražimo dalje.“
„ A vidiš li ovu cvetnu, sa golim ramenima? Baš mi se sviđa.“
„ Jeste. Lepa je, taman za tebe. Ali, nezgodna su ta ramena gola. Poješće te komarci.“
„ O, kako ti o svemu misliš. Ja sam prava glupača. Ništa ne razmišljam. Ajde, ti mi odaberi. Ti ćeš to bolje da uradiš.“
„Vidi, sviđa mi se ova. Probaj ovu.“
Obukla sam plavu haljinu. Bez detalja. Dugu do listova. Komotnu. Sa kratkim rukavima. Nisam baš bila sigurna da mi je dobro stajala, ali on je bio oduševljen. Znači da je dobra.
Kupili smo je.
Odabrao mi je još nekoliko bluza i dvoje pantalona. Čudno, u ovoj radnji bilo je svega. A on mi je kupio mnogo. Baš sam se osećala kao kraljica.
Nisam mogla u radnji da se radujem. Ali kad dođemo kući izljubiću ga za svaku stvar posebno.
On je moj pravi vitez. Poveo me je u specijalnu radnju i kupovao kao da je džabe. Šta više da ja poželim? Tako radi moj vitez.
„ Pogledaj me sada, majko. Vidi sada kako živi tvoja čerka.“
Okrenula sam se da zapamtim kako se zove radnja. Da zapamtim svaki trenutak mog novog života.
„SECOND HAND“
„ Ne, majko. Nećeš mi ti više donositi istrošene stvari ćerki tvojih prijateljica. Ja sada imam mog princa.“
„Moj vitez.“
„Moje sve.“