40.

„ Nađa, nismo imale prilike do sada da pričamo. Kaži mi kakvi su ti planovi?“ – pitala me je mama jedno jutro. Sedele smo sve tri na tremu i pile jutarnju kafu. Na stočiću pored nas stajali su tanjiri sa kajganom od naših jaja i sa mladim lukom, uz domaći sir i salatom od paradajza. Jedno predivno, mirno jutro. Čini mi se prvo mirno jutro.

„ Ne znam mama.“

Ućutala sam na kratko. Da li ne znam? Ja, zapravo, nisam mnogo razmišljala šta ću dalje. Na dan kada sam završila školu desio se onaj čudan, nemio događaj i sve je zaustavljeno. Nisam dalje razmišljala o sebi. Ali negde daleko u sebi prosto sam znala. Kao da je tinjalo u meni i bez mog svesnog izbora.

Pogledala sam ih obe, uzdahnula i rekla.

„ Evo, reći ću vam. Meni se ovde jako sviđa. I selo je lepo mesto za život. Nije sve u gradu. Ja bih, zapravo, želela da ovde ostanem. Mamice ako vama ne smeta ja bih ostala ovde kod vas još neko vreme. Šta kažete mamice, jel se slažete?“

„ Šta da kažem? Potpuno si me sludela. Marija, šta ti kažeš? Ti si joj majka.“

„ Sine, ti treba da nastaviš školovanje. Kako ćeš u selu?“

„ Ja bih mama volela da učim za frizera. Sigurno u prvom gradu do nas postoji mogućnost da naučim da budem frizer. Šta mislite? Je li to u redu?“

„ Normalno je da je u redu“ – odgovorile su u glas.

„ Ja bih, mama volela da i ti dođeš ovde, ako se mamica slaže.“

„ Kako da ne. Mene je sramota da vam bilo šta predlažem ali, ja bih sigurno najviše volela da obe ostanete ovde sa mnom. Smestićemo se nekako.“

 Sine, pravo da ti kažem, ništa me ne vezuje za grad. Ja želim da budem gde je moje dete. Šta ti odabereš ja se slažem.“

„ Čula sam mama da u seoskoj radnji traže prodavca. Možda možeš da im se javiš. Dobri su ljudi. Primiće te sigurno.“

„ To bi bilo dobro rešenje. Javiću im se sigurno.“

„ Deco za pare ne brinite. Mene je sin obezbedio. Samo nam treba sloga. To je sve što tražim“ – tiho je rekla mamica.

„ Već vidim da ćemo se nas tri dobro slagati“ – nadovezala se moja mama.

„ Moje mame, drago mi je što smo se tako lepo dogovorile. Znate, uvek sam volela da petljam oko frizura. San mi je da imam moju sopstvenu radnju. „NAĐA“ da piše velikim slovima. Ili „MICA“. Ili … ma smisliću kada dođe vreme.“

„ A sada drage moje mame spremite glave da vas ofarbam. Sedim kosama došao je kraj.“

„ Odakle ti farbe?“ – začuđeno su me gledale.

„ Kako odakle? Dok vi doručkujete ja ću da otrčim do radnje da kupim farbe i da ti, usput, ugovorim posao. Da odeš na posao lepa i doterana.“

„ Drage moje mame okrećemo novi list. Život je lep ako ga mi takvog stvorimo.“