Nedavno napisala sam knjigu namenjenu, pre svega, mladim devojkama. Na ovom mestu objavljivaću delove knjige. Bilo bi mi drago da bar jednoj devojci knjiga „otvori oči“ i pomogne joj u izboru svog životnog puta.
Srećno !!!!!!!!!!!!!!!!!
Govorim ti za tvoje dobro
4.
Milenin prvi dan slobode
Ljubila sam ga bez prestanka. Ljubila sam ga, grlila, igrala oko njega. Ponovo sam sve probala. Svaku stvar. Za stvaku stvar bila sam mu neizmerno zahvalna.
A on je sedeo mirno u svojoj fotelji. Pustio je da ga ljubim i grlim. Bio je zadovoljan.
Dok se moj vitez odmarao, ja sam spremila kraljevsku večeru. Čak smo popili i po čašu vina.
„Majko moja, ovo je život. Eh, da mi je da vidiš samo krajičkom oka – da majko, da vidiš kako je tvoja ćerka uspela.”
„ Ne. Neću više da je pominjem. Ni u mojim mislima. Sada sam njegova. Sada sam ja JA. Tvoja slobodna ćerka.“
„ Ljubavi, sutra je vikend. Slobodan sam pa bih voleo da te upoznam sa mojom mamom. Videćeš, svideće ti se. Ustvari, bojim se da ćeš i poželeti da ostaneš kod nje kada vidiš kako je lepo kod nje.
„A gde ona živi?“
„ Na selu, ljubavi. Na najlepšem selu na svetu. Ima i lepu kuću. Malu ali lepu. Kao iz mašte. Videćeš, tamo ti ništa neće nedostajati. Svideće ti se. Ja obožavam moje selo i često idem tamo. Moja mama živi sama pa često idem da joj pomognem.“
„ Važi, ljubavi.“
„ Idi sada na spavanje. Sutra idemo u novu avanturu.“
„ Kako ti kažeš, ljubavi. Ja sve tebe slušam. Odoh na spavanje. Odoh da sanjam moj novi život. Zbogom majko. Ti ostani u starom životu. Ne. Neću ti se javiti. Neću da prljaš moj novi život.“
► ► ► ▼ ◄ ◄ ◄
„ Dobro jutro, ljubavi. Moja uspavana lepotice. Čeka te super doručak.“
Polako sam podizala jedan po jedan kapak. Pa bih odmah brzo zatvarala oći. Virila bih kroz trepavice i nisam verovala da sam kod mog princa. Kod mog izbavitelja. Izvukao me je iz blata u kom sam živela.
„ Ljubavi, što ti nisi ovde spavao? Zašto si me pustio da spavam sama?“
„ Bila si iscrpljena od svega pa sam te pustio da se dobro odmoriš. Ne brini. Naravno da ću spavati u mom krevetu.“
Živela sloboda. Živeo moj princ. Kako je lepo osloniti se na nekoga. Pružiš mu ruku i kažeš mu – vodi me gde god hoćeš. Ti si moj princ. Ja sam tvoj sluga. Pratim te i slušam.
„ Hajde, ljubavi. Spremi se i jedi pa da krenemo na put.“
„ Možemo li da pomerimo put? Da još malo uživam u ovoj lepoti.“
„ Ne možemo. Čeka nas moja mama, moja mamica. Nestpljiva je da te upozna.“
„ Ponesi sve stvari koje sam ti kupio.“
„ Ali, ljubavi, šta će mi toliko stvari za dva dana?“
„ Ljubavi, da se pohvališ mamici. Da vidi kakvog je dobrog sina rodila. Hajde da je obradujemo. Biće joj drago kada vidi koga joj dovodim. Ajde, meni za ljubav.“
„ Ma, u pravu si. Uostalom, ne nosimo na rukama. Idemo autom.“
„ Ajde, ljubavi, požuri. Da krenemo, da nas ne uhvati gužva na putu.“
„ Hoću, prinče moj. Evo žurim.“
Na brzu brzinu spakovala sam sve moje stvari. Ima pravo. On mi je sve ovo kupio. Zašto da se ne pohvalim. Lepo je da moju sreću podelim sa njegovom mamicom.
Kamo sreće da ja imam takvu majku. Moja nije zaslužila poštovanje. Ma, svašta. Ne želim da je vidim. Njegovu ću poštovati i slušati.
Seli smo u auto i polako krenuli ka selu. Vreme je bilo prelepo. Uživala sam u vožnji. Ja sam stalno nešto pričala. On je ćutao i slušao me. Bože blagi kako je pažljiv. Ne prekida me. Moja majka bi me prekidala već milion puta. Ona je uvek bila u pravu. Sve je znala. Nikad mi nije dala da završim priču do kraja. Mom princu ne smeta moja priča. On ćuti i pažljivo me sluša.
O, kako sam uzbuđena. Želim da ovo putovanje traje što duže. Večno.