52.
„Brak predstavlja odnos između muškarca i žene – gde je nezavisnost obe strane jednaka, zavisnost obostrana, a obaveze – uzajamne“
Brak, zbog sjedinjenja dvoje ljudi, zbog porodice i zajednice dvoje ljudi, baza je stvaranja društva, države, planete. Čovek jeste jedinka, ali nije, i ne treba da bude usamljeno ostrvo. Čuvek je društveno biće i treba da funkcioniše u zajednici. Brak je osnovna zajednica. Zajednica dvoje ljudi, bez obzira da li su se zaveštali državi, bogu ili nikome. Zaveštali su se sebi da će jedno drugo voleti, pomagati, biti stena, podrška. Da će zajedno savladavati prepreke i teškoće, ali i da će zajedno deliti lepotu življenja i sopstvene uspehe.
U braku nema „jači“, nema „glavni“, nema „potčinjeni“. U braku smo jednaki. Bog je svima dao određeni talenat i mi u brak unosimo taj talenat. Neki talenat može da se vrednuje, da se vidi, da se na neki način izmeri. Neki donosi slavu, novac, prestiž. Ali zbog toga čovek nije više vredan u braku. Zasluge dobija na drugi način, ali u braku je jednak sa drugim partnerom čiji talenat ne može da se meri i vidi na takav način. Talenat je i kada znete da stvorite topao dom, kada znate da širite i ljubav date, kada znate da budete podstrek svom partneru, dobar roditelj svojoj deci. U braku doprinosi bračnoj zajednici ne mere se. Ako postoji jednakost pojedinačni doprinosi se množe i multiplikuju na obostranu korist i zadovoljstvo.
U braku pojedinac nije ostrvo, izolovan, nedodirljiv. Ne. U braku oslanjamo se na partnera, zavisnost je obostrana. Zato mora da postoji ljubav koja prerasta u zajedništvo, celinu. Tvrđavu dvoje ljudi koji se razumeju i podržavaju. Mora da postoji sloboda reči i glasno izgovaranje misli, želja, strahova, nadanja, razočarenja, radosti. Mora da postoji obostrano razumevanje. Danas se to zove „tolerancija“. Ali nije poenta u tome da partner toleriše različitost svoga partnera u bilo čemu. Poenta je da ga razume i da tu različitost može da prihvati, da ga podrži. Jer u braku zavisnost je obostrana. Tako funkcioniše prava, zdrava zajednica. Pružite pomoć jedno drugom bez roptanja, prigovaranja, negodovanja.
U pravom braku kada se dvoje razumeju, kada ljubav dobije oblik pravog, neraskidivog prijateljstva zasnovanog na međusobnom razumevanju i uvažavanju, u takvom braku obaveze su uzajamne. U zdravom braku nije bitno ko šta radi. Važno je da postoji zdrava podela. Možete rućak kuvati zajedno, ako tako volite. Može da ga kuva samo jedan, jer onog drugog to ne zanima. Možete da naručujete hranu ili jedete u restoranu, jer vas oboje kuvanje ne interesuje. Ali mora da postoji dogovor i zdrava podela. Jako je važno da postoji dogovor i zdrava podela prema interesovanju i sposobnosti svakog. Ali mora da postoji podela kojom će svako da se ispoštuje. Dok jedan radi jedno, drugi treba da radi nešto drugo. Tako će biti više poštovanja, mira u braku, više novca, više zadovoljstva.
U braku vaga miruje. Ne naginje se ni na jednu stranu. Samo miran i uravnotežen brak je prava dugotrajna veza dvoje ljudi.
