26.

„ Kako Nađa? Ko je Nađa? Tražila sam ti da mi napišeš svoje ime.  Lične podatke da bih ti uradila svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi. Milena ko je Nađa?“

„ Ja sam Nađa. To mi je pravo ime. Mamicin sin mi je rekao da mi je mama dala ružno ime.“

„ Ništa nije znala da uradi kako treba. Vidiš li to. Ni ime nije znala pravo da ti odabere“ – govorio mi je – „ evo od sada zvaćeš se Milena. Nađa – kao da vičem na tebe kada ti se obraćam po imenu. Milena – kao da te milujem“.

„ Tako sam postala Milena. Ubedio me je da mi je i ime ružno. Ubedio me je da se stidim svega svog. I uspeo je. Zaboravila sam da sam Nađa.“

„ A ovde kada sam došla mamica mi je dala ime – Mica. Oštro je. Mogu da je čujem kada me zove.“

„ Bre dete. Izbrisali su ti identitet. Kao da ne postojiš. Dobro. Ne brini. Sve ćemo to da sredimo. Sada bar ja znam ko si ti. A ti nastavi da budeš ono što oni hoće. Dok sve ne rešimo i staneš na svoje noge. Dok, kako ti kažeš, ne budeš spremna da se vratiš svojoj majci.“

„ Da. Važno mi je da mamica ništa ne posumnja. Došla sam do samog kraja. Nisam ni znala da imam snage da sve izguram kako treba. Dok sam imala sve vreme ovog sveta nerado sam učila. A sada kada sam imala veoma malo slobodnog vremena za sebe prosto sam gutala knjige i sticala znanje. I ništa mi nije bilo teško.“

„ Hvala vam učiteljice Nado što ste me razumeli i pružili mi šansu kakvu niko nije.“

„ Ok. Sada je sve u redu. Idem da uradim svedočanstvo. Vidimo se.“

Ostala sam još neko vreme na izvoru. Uživala sam u mojoj slobodi. To je divan osećaj. Divan osećaj  jer sam  je sama stekla. Nisam više luda glava. Sada unam da trezveno razmišljam. I osećaj je divan.

„ Ama dete! Gde si ti do sada? Da me noge ne bole ustala bih sama da napravim večeru.“

„ Evo me mamice. Izvinite što sam se zadržala. Na izvoru je tako lepo. Svuda okolo lepo miriše cveće. A nebo je prepuno zvezda. Nisam do sada videla takvu lepotu.“

„ Vi mamice lezite i gledajte vašu seriju a večera odmah stiže.“

„ Uh. Dobro je. Nema problema.“