Na mene takvu i moju debljinu svi su se navikli.
„ Nije ni čudo, gledaju me takvu od samog rođenja. Još kao mala jela sam više jer bih tako držala mamu samo za sebe dok bi me hranila. I tada sam bila snalažljiva.“
Kada sam pomenula – snalažljiva, mora da vam se pohvalim. Rekla sam vam već da sam sestrama pomagala u školi. I to sam naplaćivala hranom.
„ Ma čekaj, bre. Šta ja to radim? Dok im radim domaće zadatke, one se samo prošetaju do kuhinje i donesu mi hranu koju je mama spremila. A, nećemo tako. To sam mogla i ja da uradim. Ne bih gubila vreme na njihovim lekcijama. A i koristilo bi mi da se sama prošetam do kuhinje.“
Ne! Ne. Pametna je Stana. Dosetila sam se.
„ Drage moje sestre. Menjamo ulog. Od danas svaku moju pomoć naplaćujem u novcu.“
„ U novcu?“
„ Pa to nije u redu.“
„ A šta fali kolačima?“
„ Pa ti voliš one sendviče.“
„ Volim. Volim. Ali svi kažete da treba manje da jedem. Evo, poslušaću vas. Prelazim na novac. Neću biti skupa pa se vi odlučite.“
I tako bi. Novac je počeo da kaplje. Osećaj je dobar.
„ Bravo Stano, dobro si se dosetila.“
To sam primenila i na moje drugare u školi. Dok su se oni igrali i družili za vreme odmora ja sam ostajala u razredu da im radim domaći – složite ćete se da je red i da im naplatim.
I tako, malo ovde, malo onde, moj se novčanik lepo punio.
„ Pohvaliću vam se šta sam prvo uradila od mojih zarada. Prvo sam kupila novčanik. Za mene on je bio najlepši na svetu. I najvredniji. Neverovatan je osećaj imati svoj sopstveni novčanik. Tog sam se pravila držala celog života. Moj novčanik – moja sloboda.“

U početku od tih para kupovala sam sama sebi hranu. A bilo je izazova na svakom koraku. Svi su se utrkivali da im ponuda bude što bolja, jedinstvena, atraktivna, šarena. I ja nisam odolevala tim izazovima.
„ Aman Stano! Stani već jednom! Shvati svoje ime ozbiljno i stani već jednom. Zar taj mudro zarađen novac da trošiš na hranu. A šta je sa ostalim tvojim potrebama?“
I tako, promenila sam smer.
„ Stano, uozbilji se!“
I šta sam uradila? Kupila sam lap-top. Najbolji.
Sela sam i dobro proučila sve ponude. Mogla sam i doktorat da branim iz znanja o lap-topovima. Sve sam naučila o njima. I odabrala pravi.
I pravi ranac za njega.
I svuda sam ga nosila sa sobom.
Novac mi je otvorio put ka slobodi. Lap-top mi je tu stazu proširio i produžio. Kako? Tako što sam sada mogla i ja da budem u školskom dvorištu za vreme odmora među drugarima i da im radim domaće zadatke. Ćim koji završim pošaljem ih na njihove e-mail-ove ili mobilne.
„ Hvala ti bože što si dao ljudima dovoljno pameti da naprave svu ovu tehniku. Ja je koristim u punom formatu.“