Zdravo. Moj duboki naklon svim mojim čitateljima. Zahvalna sam vam šo ste zainteresovani da pročitate šta ja to pišem. Zato sam, zahvaljujući vama, napisala novu knjigu – „Ružno pače“ – tako su me zvali.  Posvećujem je svima koji imaju svest o potrebi promene, a posebno onima koji je sada nemaju. Treba uvek raditi na sebi. Lako je biti grub, nezadovoljan, aljkav i ružan. Ali, potrudimo se da budemo lepi, zdravi – i fizički i mentalno, pametni i kulturni. Nije potrebno mnogo truda, ali se isplati. Probaj i uspećeš! Zadovoljstvo i sreća koje se dobijaju zauzvrat ničim se ne mogu zameniti.

Srećno na tvom putu preobražaja !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

„Ružno pače – tako su me zvali“

Da li da rastem brže ili sporije?

Ako rastem sporije daću im više vremena da se naviknu na mene. Ali, ako se ne naviknu? Samo ću im dati mnogo vremena da ih nerviram što sam pogrešnog pola. E, to nije dobra odluka. Ipak je bolje rešenje da rastem brzo.

Kažu – treće dete i ne primetite. Ono raste samo od sebe. U mojoj porodici to je bilo baš tako.

Da. Nisam vam rekla. Dali su mi ime – Stana. Deda je tako naredio.

„ Da se tom detetu da ime – Stana i da se sa njom prestanu da se rađaju devojčice.“

I tako bi učinjeno.

Sa mojim imenom razlikovala sam se od svih. Bilo je jedino. Jedinstveno.

Kasnije, htela sam da ga promenim. Smišljala sam hiljade drugih imena. Sve strana. Zvučna. Ali, nisam. Odustala sam. Sa godinama dala sam mu drugu dimenziju. Ali, o tome ću kasnije da vam pričam.