Dani su mi prolazili u učenju. Svaki slobodan trenutak posvećivala sam na nalaženju izlaza iz mog problema.

„ Stano, zapamti – govorila mi je mama i trajno urezala u mene – svaki problem ima svoje rešenje. Jesi li čula zagonetku koja nema rešenje? Nisi. Ne znaju svi da je odgonetnu, ali ima i onih koji znaju. A znaš li šta to znači, drago moje dete, da ako ne znaš rešenje za svoj problem pitaj onoga ko ga zna. Pitaj stručnjaka.“

I ja sam to poslušala. Rešenje sam tražila u knjigama. Sporo, naporno ali znala sam da ću uspeti. I to me držalo. Imala sam cilj i ispravan put.

Moj ventil od knjiga, moj društveni život bilo je pozorište. Nijedna premijera nije se održala bez mene. To je išlo dotle da sam počela po glavi da vrzman razne naslove i radnje pozorišnih predstava koje bih mogla da napišem. Upravo sada imam u glavi više od pola predstave, ali fali mi samo kraj pa da je stavim na papir. Možda uskoro postanem i pozorišni pisac. Nadam se – uspešan. Moguće da je ovo moj beg od stvarnosti, ali prija.

A stvarnost je bila da sam polako napravila selekciju dijeta.

Ma, ljudi, ja to ne zovem – dijeta. Ja želim da izgradim ishranu. Da to bude moj život. Moj stil života. I zato mi treba toliko vremena, zato to traje.

Šta znači – dijeta? Neko vreme traje pa se vraćaš na staro.

„ Ne Stano, to nije za tebe. Kod mene to mora da traje i da važi bilo gde da sam. Kod kuće, na faxu, u restoranu, kod prijatelja.“

I rešila sam:

PRVO – usvojiću moju ishranu kao moj životni kodex odnosa prema hrani i zdravlju.

DRUGO – koliko god bude potrebno sprovodiću je i testirati u tišini, bez znanja i uplitanja drugih. Jer, znate kako kažu: kada se odlučite za neku promenu, ma koliko ona bila potrebna i korisna, ljudi će vam naći hiljadu razloga da to ne radite. Zato Stano ćuti i radi.

TREĆE – isprobavaću, redukovati, dodavati, izbacivati, pratiti rezultate, meriti efekte, odlučno, hrabro, racionalno, inspirativno. I dalje tiho i samostalno.

ČETVRTO – moja ishrana je oblikovana. Imam rešenje za sebe. I dalje ćutim, jedem prema mom modelu i merim rezultate u tišini neko duže vreme.

PETO – došlo je vreme da moju ishranu objavim i obelodanim.

Kako ću je zvati? Ne znam. Čekajte, možda ona već postoji a samo treba da je otkrijem, usvojim i testiram.

Neka. Polako. Vreme će pokazati.