Nisam bila u stanju da nađem rešenje. Posebno ne trajno.

Zato sam odabrala moj, možda čudan, ali moj sopstveni put. Upisala sam medicinu. Familija je bila oduševljena.

„ A, hvala bogu, sada smo mirni. Imamo ko da nas leči“ – oduševila se uljna.

„ Govorila sam ja da će Stana da nam zablista obraz“ – ponosna je bila tetka.

„ Nego šta. To može samo Stana. Ne znam šta vam je tu čudno“ – grdila ih je strina.

„ Stano, požuri sa tom medicinom. Mene godine i zdravlje već uveliko izdaju“ – strog je bio tatin tata.

I ja sam se celim ovim mojim velikim bićem i mojoj pameću, od boga datom, zaista maksimalno posvetila studijama. Znam da dugo traju ali to me nije brinulo. Imala sam cilj.

Da. Nisam vam rekla zašto sam se opredelila za medicinu. Htela sam da pomognem sebi. Sebi i mnogim drugima koji su kao ja. Da život ne gledamo iz perpspektive tanjira već iz perspektive zdravlja. To nisam nikome rekla. Ne bi me razumeli. Moj cilj je bio da se bavim pravim zdravim tanjirom. Bez završenih adekvatnih studija nazivali bi me nadrilekarom. Želela sam da se uzdignem od takvih olako datih ocena.

Ne. Stana će vam se dragi moji obraćati na bazi sopstvenog iskustva baziranog na naučnim dokazima i postulatima.