Mudre misli? Mudre?
Sve što proživimo, vidimo, čujemo, tumačimo na svoj način. I zaista, što narod kaže – koliko ljudi toliko ćudi. Svako sve tumači iz svog ugla. Često nas iznenadi koliko je to različito od našeg viđenja.
I ja ću vam se ovde obraćati iz mog ugla. Koliko ću biti ispravna i mudra procenite sami.
Nedavno napisala sam knjigu namenjenu, pre svega, mladim devojkama. Na ovom mestu objavljivaću delove knjige. Bilo bi mi drago da bar jednoj devojci knjiga „otvori oči“ i pomogne joj u izboru svog životnog puta.
Srećno !!!!!!!!!!!!!!!!!
Govorim ti za tvoje dobro
„Ding-dong.“ „Ding-dong.“
Uživala sam u muzici zvona. Ovo je moja pesma. Melem za moju napaćenu dušu. Ne mora da žuri da mi otvori. Hoću da uživam u ovom zvuku. Zvuk moje slobode.
Otvorio je lagano. Pogledao me je. Očekivao me je. Ili me je isčekivao? Da. Željno je čekao da dođem.
Nežno me je zaglio i poljubio u obraz.
„ Lepoto moja. Stigla si. Brinuo sam da li ćeš uspeti. Ti si moj heroj. Moj izbavitelj.“
Uveo me je u svoj lepo namešten stan. Za mene ovo je moj zamak. Nešto najlepše gde sam bila. Gde god da pogledam sve mi je veliko. Lepo. Upijala sam svaki detalj. Da li je sve ovo stvarno? Da neko ovako živi? Nikada nisam ovako nešto videla. Gledala sam u stranim časopisima ali, prosto, nisam verovala da to stvarno postoji.
„ Ljubavi, kako je kod tebe sve lepo. Čisto i mirišljavo. Koliko svetla. Ne mogu da verujem da ću i ja živeti sa tobom i sa svom našom ljubavlju u ovom raju.“
„ Uštini me da znam da ne sanjam.“
Nežno me je uštinuo za obraz. Od uzbuđenja nisam mogla da sakrijem rumenilo moga obraza.
Bože, koliko je nežan prema meni. Prosto me i ne dodiruje. Čuva me kao da sam od stakla. Znači – to je ljubav. Ljubav je kada je neko prema tebi nežan. Naučiću da i ja tako volim.
Viktor je bio lep momak. Jednom rečju – lep. Visok, tanak, izbrijan. Kosa tamna, u talasima uokviravala mu je lice. Isticale su se tamne, gotovo crne, oči. Bio je besprekorno obučen. Pantalone koje su stajale ravno, bez ijednog nabora. Kao na lutki u izlogu. Nosio je mekanu svetlo, svetlo plavu majicu. Bila je taman toliko uzana da se istakne njegovo besprekorno telo. Teretana je bila njegova druga kuća. Trenirao je svakodnevno i uporno da izvaja svoje telo kao neki Grčki apolon. Baš je i razmušljao da promeni ime u – Apolon. Ali nije bio siguran da je to prikladno ime za posao kojim se bavio. Zapravo ime Viktor je sasvim prikladno za sada. Zvuči pobednički. Zato je svako jutro kada bi ušao u kupatilo, govorio sebi u ogledalo – Dobar dan Viktore. Koju ćemo pobedu danas da izborimo? Da, Viktore, ti si pobednik i niko ti nije dorastao.
Viktor je mnogo radio na sebi da se oslobodi bilo kakvih korena sela. Sve je pokidao. Sada je momak iz grada.
„ Ma kakav grad. Viktore, ti si svetski čovek. Kako to ljudi kažu – samo ti je nebo granica.“
Ali, naučio je sebe da do neba mora stići polako, promišljeno, ali uporno i bez straha. Ili možda najbolje rečeno – beskrupulozno. Sa manirima, sa mirnim ali čvrstim glasom – gledaj u oči i ne dozvoli da ti se bilo ko suprotstavi.
Viktora je mamica poslala u grad da uči, da završi visoke škole. Njeno društvo i zabava u životu bio je televizor i samo je čekala kada će se na njemu pojaviti njen zlatni sin.
„ Naš zlatni momak je naš predsednik.“
„ Naš zlatni momak otvorio je danas bolnicu.“
„ Naš zlatni momak preseći će crvenu vrpcu.“
„ Naš zlatni momak je … Neka vide torokuše komšinice, neka puknu od muke i zavisti.“
Ali Viktor se opredelio za drugu putanju u životu.
„ Ne mora o meni mamica da gleda na televiziji. Kada bude videla kakvim kolima dolazim kod nje, kako izgledam i koliko para imam, biće zadovoljna. Tražiće da se parkiram ispred kapije da svi vide kako je njen zlatni sin uspeo.
Viktor je jako poštovao svoju mamicu. Brinulo ga je što su je stigle godine i debljina, pa se stalno trudio da se sada u ovim godinama samo odmara. Redovno joj se slao pakete sa svim potrebštinama. Trudio se da ima sve da ne mora iz dvorišta da izađe. Njegova mamica je to zaslužila. Da živi pod staklenim zvonom.