Mudre misli? Mudre?
Sve što proživimo, vidimo, čujemo, tumačimo na svoj način. I zaista, što narod kaže – koliko ljudi toliko ćudi. Svako sve tumači iz svog ugla. Često nas iznenadi koliko je to različito od našeg viđenja.
I ja ću vam se ovde obraćati iz mog ugla. Koliko ću biti ispravna i mudra procenite sami.
Nedavno napisala sam knjigu namenjenu, pre svega, mladim devojkama. Na ovom mestu objavljivaću delove knjige. Bilo bi mi drago da bar jednoj devojci knjiga otvori oči i pomogne u izboru svg životnog puta.
Srećno !!!!!!!!!!!!!!!!!
Govorim ti za tvoje dobro
„ Govorim ti za tvoje dobro“ – urlala je iz sveg glasa.
„ Glupačo jedna naivna, govorim ti za tvoje dobro“ – žile su joj na vratu iskočile. Mlatarala je rukama. Oči su joj se raširile do pucanja.
„ Kako da ti dokažem da grešiš, budalo jedna mala. Prestani već jednom da mi teraš inat. Aman dete, poslušaj me bar jednom u životu.“
„ Koga? Tebe?“ – odgovorila sam joj smireno. Nisam vikala. Čemu? Moja majka je vikala dovoljno za obe. U stvari, mislim da ju je još više nerviralo što sam bila tiha i smirena. A mogla sam to jer sam bila ubeđena da sam u pravu.
„ Znam da ti to ne možeš da shvatiš, ali on me voli. Nežno, sa poštovanjem. Onako kako ti nikada nisi znala.“
„ I da znaš, dosta mi je tvoje vike. Ne mogu više tako da živim. Pakujem se i odlazim od kuće. Idem tamo gde me žele, gde sam iskreno voljena.“
„ Jel ti to ozbiljno? El ti zaista misliš da te on voli? Pa dete ludo, baš ti to stalno govorim – on voli samo sebe. Omađijao te je jeftinim poklonima i lažnim obećanjima. Ne znam kako da te sprečim. Kako da te odvratim da odeš u pakao i uništiš svoj život? Ti si maloletna. Treba prvo školu da završiš, ludo jedna. Šta ćeš da radiš bez škole? Da mu doveka pereš gaće i rađaš decu?“
„ Nije li ti dovoljan moj primer, budalo jedna? Ne mora da uradiš sve što sam ja pa da udariš glavom o zid. Uči na mojim greškama“ – glas je počeo da je izdaje. Bespomoćno se srušila pored mojih nogu. Zagrlila ih je svojim umornim rukama i počela da moli.
„ Molim te ćerko. Poslednji put te molim, za tvoje dobro – ne idi. Ne idi. Ne uništavaj svoj život. Nisi još ni dočekala da trošiš svoj život a već hoćeš da ga daš idiotu u ruke“ – jecala je.
„ Znaj praviš fatalnu grešku.“
Gledala sam je sa visine. Majka mi je. Voli me. Ali ne tako nežno i predano kao on.
„ Kažeš na tvojim greškama da učim, majko. Na kojim greškama, majko? Mnogo ih je bilo. Na onim kada si me satima ostavljala samu u ovoj maloj iznajmljenoj rupi koju ti nazivaš našom kućom. Na one kada si noću dovodila nepoznate muškarce koji su podrigivali i prdeli kao da je kuća njihova. Na one greške kada nisam mogla da odem u školu jer nisam imala šta da obujem. Na one greške kada su mi se svi u školi smejali što mi krče creva, a ti si radila danonoćno da bi sve pare davala budalama. Da bi te oni voleli. Na, majko. Ja sam rešila da izađem iz ove rupe.“
„ Idem u moj raj. Sve što si ti pogrešno radila, ja neću. Jesam mlada. Mnogo mlada. Jeste, ne znam šta je život ali znam da će me njegova ljubav izvući iz ovog blata.“
„ Pa šta i da mu perem gaće i da mu rađam decu. On je moj put u raj.“
„ Grešiš dete“ – govorila je svojim poslednjim atomima snage. „Veruj mi. Meni je sve jasno s kim imaš posla. Budi sigurna – on je tvoj put u pakao. Vidim da ne mogu da te odgovorim – sada je već šaputala. – Sada me ubija samo to što neću biti pored tebe da te izbavim iz pakla.“
„ Ne majko i nema potrebe. Ja od sada imam moj oslonac u životu. Hoću da se o meni brine neko kako ti nikada nisi znala. Nemoj me tražiti. Nemoj mi dolaziti na vrata i moliti me da se vratim majko. Otišla sam. Otišla sam u bolji život.“
Polako sam izvukla moje noge iz njenih ruku, uzela sam torbu. Malu i staru. Nisam ni imala šta da stavim u nju.
„Ma ni to mi ne treba. Moj princ kupiće mi sve što mi treba.“
„ Zbogom majko.“
